Већ три године уназад у насеље где се налази основна школа ,,Вук Kараџић“ враћају се роде. Школа се налази у насељу Рибница у Kраљеву,а рода доноси радост већ сваког пролећа. Прве године, опрезно је тражила место да савије гнездо. Kада је то хтела да учини на димњаку школе, ложач Лаки био је на мукама. Пажљиво је ,,одагнао” с димњака, плашећи се да ће одлетети. Али је с пажњом гледао где ће се настанити.

Наша елегантна рода, са својим паром је стрпљиво правила гнездо поред саме школе, на бандери. Добила је младунце, у јесен отишла и следеће године се опет вратила. Тако је и ове године.

Ученике првог разреда, од јесенас, учитељица припрема за родин долазак. Научили смо и од стручњака како да се опходимо према њој. Веома често у групама излазимо поред бандере и остављано храну. Остављамо меке остатке пилетине, кожица, али и корице хлеба. Наша бела рода, дугог црвеног кљуна чува своје младунце, а мужјак иде да потражи храну.

С обзиром да је ушће Рибнице у Ибар врло близу, има хране. Лако дођу до ситних гмизаваца, ситне рибље млађи и жабица. Ученици су од рибочувара, које смо затекли на ушћу, пратећи родин лет, чули још понешто. Рода је веома корисна птица, која је и добар чистач у природи. Kљуном дотуче свој плен, а онда га однесе својим младунцима и док једу, она кружи изнад гнезда. Посматрали смо је поред воде и у води, далеко, из прикрајка, како елегантно хода и кљуном тражи храну.

О нашем пару рода радо се прича у школи и насељу. И локалне и државне телевизијске станице извештавале су о овој породици птица. Учуници 1/1 назвали су их Перица и Верица. Младунцима ћемо морати да дамо имена када будемо потпуно сигурни колико их је. Гнездо је високо, до њега прваци још треба да расту и уче. Бринемо о нашим родама. Знамо да ће у јесен да оду, али ћемо их с радошћу да их дочекамо, као и сваке године. Сликамо је често на часовима, али имамо срећу да је свакога дана гледамо кроз прозор наше учионице.