Током маја месеца биљке су најбујније и празник Ђуђевдан је значајан датум везан за традицију прављења венчића од цвећа и младих гранчица.
Ђурђевдан је празник са јако пуно обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.
Током прикупљања гранчица,цвећа и других младих биљака ученици су говорили о њиховој намени у исхрани или медицини.
Код српског народа уочи овог празника ките се куће и окућница, а верује се да ујутру, на сам празник умивањем водом у којој је јаје чуваркућа, копитњак, здравац и коприва доноси здравље и благостање.
Свакако,овај празник је значајан и због подизања свести о очувању биљних врста и њиховом значају у еколошком систему.
О биљу и биљкама посебно се бавио Веселин Чајкановић у свом ,,Речнику српских народних веровањао биљкама“
