Четрнаести дан месеца октобра дан је који Краљевчани посвећују сећању на своје суграђане чији су животи насилно прекинути у првој години Другог светског рата на простору Краљевине Југославије.

Ученици наше школе одељења у Рибници и издвојеног одељења на Берановцу присуствовали су обележавању седамдесет и седме годишњице од  Краљевачког октобра, најтрагичнијег догађаја у историји града Краљева и једног од најтрагичнијих у новијој српској историји. У пратњи својих наставника ученици су у Спомен парк „Краљевачки октобар“, где се на месту злочина традиционално оджава помен страдалима, стигли у заједничкој почасној шетњи. Глумци краљевачког позоришта приредили су  игроказ саткан од сећања и записа малобројних Краљевчана који су преживели страдања у лагеру октобра 1941. Потресна сећања дају слику страхоте кроз коју је прошло 2255 убијених људи. Краљевчани су насумице истеривани из својих кућа, са радних места, одвођени са улица, из градске болнице и затварани у лагер који се налазио у дворишту фабрике Вагона.  Ухапшени су изложени суровом масакру изведеном по најоштријим мерама да се за сваког убијеног непријатељског војника стреља сто људи, а за сваког рањеног педесет. Многе краљевачке породице изгубиле су више својих чланова у октобарском стрељању. Милева Карајовић, позната краљевачка лекарка и хуманитарка, након хапшења се успротивила и непријатељском команданту рекла да познаје међународне прописе о рату по којима цивили не би смели да страдају. Убијена је. Ваздухопловни командант Милан Дир остао је веран својој отаџбини, одбио је понуду да ради за окупаторе што је био разлог да буде страљан. Први  краљевачки учесник бројних бициклистичких трка широм Европе Стојан Стојић један је од стрељаних у суровој одмазди. Учитељица Анка Хаџић убијена је као још једна од 29 страдалих жена у крвавом октобарском пиру. Ученику Александару Лозанићу насилно је прекинута младост у шеснаестој години живота…

Оживљавање личности страдалника и помен њихових имена у броју који је далеко испод броја убијених, начин је да се негује култура сећања на оне чије су жртве уденуте у нашу данашњу слободу. Овогодишњи пратећи програм помена жртвама Краљевачког октобра био је својеврсни јавни час историје који је требало да  опомене да ко не памти поново проживљава.