Ученици наше школе су на пригодан начин обележили Међународни дан матерњег језика, 21. фебруар. Са представницима Ученичког парламента наставница српског језика Бојана Кошанин и библиотекарка организовале су радионицу у издвојеном одељењу на Берановцу. Мотив радионице била је народна пословица „ Лепа реч и гвоздена врта отвара“. У првом делу радионице најпре смо се подсетили значења ове народне пословице, а затим говорили о томе шта је матерњи језик и због чега је важно неговати га и чувати. Кроз причу о Вуку Караџићу отишли смо у прошлост и сазнали за старо веровање у магијску моћ речи што је све ученике навело на размишљање: Која је моћ речи данас? Зашто је важно да пажљиво бирамо речи? и Како нас то наш говор одаје? Сви заједно покушали смо да пронађемо најлепше речи српског језика. У другом делу радионице говорили смо о словенским језицима и језицима националних мањина.
Дан матерњег језика обележен је и у школској библиотеци са члановима библиотечке секције. Ученици су писали своја имена на различитим словенским писмима – глагољици и ћирилици и подсетили се правописних правила. Прваци који похађају продужени боравак украшавали су ћирилична слова у школској библиотеци и научили су да је матерњи језик, како му име каже, језик који смо научили од мајке или нама блиске особе, језик на ком смо научили прве речи, прва слова, језик којим мислимо.
Значај матерњег језика можда најбоље објашњава Вук Караџић који је рекао: „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, дотле живи и народ, може се међу собом разумјевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“
