На данашњем часу верске наставе у нашој матичној школи састали смо се да заједно прославимо највећи хришћански празник Васкрс и да откријемо зашто је то празник Љубави, како се празник прославља у Великој Британији, Немачкој и у Србији које негују хришћански културни идентитет, који обичаји красе празновање Васкрса у наведеним земљама и њиховим говорним подручјима и да заједно доживимо неки од занимљивих обичаја.
Васкрс је празник победе Љубави Христове који је ради нас умро и васкрсао, празник Живота над смрћу, празник окупљања и сабирања свих и свега под окриље Бога који је Љубав и Животодавац. У светлу тог суштинског смисла празника упознавали смо обичаје других земаља и подсећали се наших сопствених како би смо и заједно могли овако окупљени да славимо „дан који створи Господ да се у њему радујемо и веселимо” (стих на васкршњем јутрењу). Наставнице Соња Величковић и Радица Поповић су сјајно припремиле део ученика шестог разреда који су направили презентације и представили нам начине празновања на енглеском и немачком говорном подручју и том приликом су показали завидни ниво познавања оба језика на чему им честитамо. Група ученика која је била задужена да нам представи смисао празника и начин празновања у Србији одлично је урадила свој део посла због чега их похваљује њихова наставница Ана Црепуљаревић. Одмах након главног дела часа уследиле су васкршње игре: потрага за васкршњим јајима које су врло маштовито сакрили домари наше школе и помогли нам тако у реализацији часа, трка са јајима који су смештени у кашике и куцање васкршњим јајима а све то представља део обичаја поменутих земаља. Наставница Соња Величковић је ученицима улепшала час и празник дарујући их чоколадним бомбонама.
Ово је и недеља када се сећамо трагично настрадалих ученика у школи „Владислав Рибникар” у Београду и нисмо желели да невино пострадали остану неспоменути и заборављени. Ово је био дан да се и њих сетимо али и да покушамо да кроз игру, учење, прихватање других и другачијих направимо макар мали део космоса бољим местом за живот како се такве трагедије више не би догађале. Верујемо да смо за данас заједно у томе успели.
Закључак читаве приче је да смо са уживањем и вољом све припремили и представили али да нам је за овакве врсте активности потребно више времена него што нуди један школски час. За будуће акције сличног типа имаћемо и то у виду. Атмосферу часа сведоче и фотографије у прилогу.
